Prebiotici, probiotici, ili oba?
Slično, kad čitate, različite su im uloge, a opet, imaju isti cilj - da obezbede zdravu crevnu floru koja omogućava vašem psu da spreči nastajanje mnogobrojnih zdravstvenih problema vezanih za lošu resorpciju hrane ili reakciju na toksine koje stvaraju nepoželjne bakterijske vrste u crevima.
Da li ste znali da odmah po rođenju, mladunčad od majke preko mleka dobije sve neophodne odbrambene snage za borbu sa mikroorganizmima iz okruženja, jer u njegovim crevima još nije formirana mikroflora koja bi sprečavala razvoj drugih , nepoželjnih bakterija. To prvo mleko je poznato kao kolostrum i kroz njega, priroda se pobrinula da zaštiti novorođenče sisara i omogući mu da preživi dok ne obezbedi svoje zaštitne snage.
Prvo, prebiotici
U prirodi, prebiotika ima naročito u belom i crnom luku, asparagusu i jogurtu, što baš i nije neki meni za našeg četvoronošca, ali ne zaboravimo da su predatori poput pasa i njihovih srodnika svojevremeno nakon lova jeli pre svega digestivni trakt ulovljenih životinja, i na taj način, sebi obezbeđivali i neophodne bakterije. Zato im nije bio neophodan ni jogurt ni luk, ali danas, kada ne love, moramo naći način da im obezbedimo ishranu koja će im omogućiti dug i zdrav život.
Za razliku od probiotika,koji sadrže žive mikroorganizme, prebiotici su nesvarljivi ugljeni hidrati poreklom od biljaka, ili veštačke tvorevine nastale od prostih šećera kao što su, na primer fruktoza i galaktoza koji čine preparat laktulozu, koji ne samo da ubrzavaju rast pozitivnih bakterija, već smanjuju i rast ešerihije koli, koja za razliku od laktobacilusa i bifidobakterija, ne može da iskoristi prebiotike kao što je laktuloza. Trenutno se ove vrste preparata koriste u humane svrhe kod zatvora, raznih oštećenja jetre, prevencija raka debelog creva, atopije (oblik alergije o kom smo već pisali) Njihova uloga je da stimulišu razvoj "dobrih" bakterija u okviru crevne flore, kao što su Lactobacillus Acidophilus i Bifidobakterium bifidum, koje u simbiozi (zajedno) obezbeđuju zdravu i pozitivnu crevnu floru pasa.
Probiotici
Probiotici se u jednostavnijem obliku koriste već više stotina godina, kroz fermentiranje mleka, a prvi istraživač koji je i izolovao prvu bakteriju Lakctobacillus Bulgaricus, danas poznatu kao Lactobacillus delbrueckii ssp je Ilja Mečnikov (otac imunologije), koji je za svoj istraživački rad dobio i Nobelovu nagradu 1908.god. Pozitivan efekat probiotika se ogleda u : sprečavanju rasta patogenih bakterija, pozitivnom efektu na imuni sistem, oporavku crevne flore posle davanja antibiotika, proizvodnji crevnih enzima, inhibiciji virusa.
U proizvodnji hrane, probiotici danas zauzimaju veoma bitno mesto Proizvođači se prosto utrkuju koju bakteriju i u kojoj meri će upakovati u proizvod kako bi bili konkurentni na veoma probirljivom i osetljivom tržištu. Međutim, kao i kada smo razgovarali o kvalitetu gotovih hrana za pse i ovde možemo da se pozovemo na isti način razmišljanja. Bez obzira šta piše na deklaraciji proizvoda, sadržaj je veoma različit od proizvođača do proizvođača.
Stres i bolesti
Da pođemo prvo od stvari koje su za naše pse svakodnevne, a koje itekako mogu da poremete njihovo zdravstveno stanje. Svesni smo da poslednjih godina stres ostavlja posledice na naše zdravlje, ali da li smo svesni da i naši ljubimci maltene svakodnevno doživljavaju stres. Jer, stres za njih predstavlja svako menjanje rutine, manje ili više. Dakle, putovanje, promena hrane, promena sredine, bolesti, napadi drugih pasa, ili ljudi, odbijanje štenaca od sise ili linjanje. Sve to predstavlja manje ili veće poremećaje za organizam. U to vreme krvni sudovi, usled promene u kvalitetu rada srca, menjaju svoj ritam, a to se odnosi i na krvne sudove koji ishranjuju creva i koja skupljaju rastvoreni sadržaj iz creva. Usled ovog mikro poremećaja dolazi i do promena u brojnosti pojedinih tipova bakterija, jer pri svakoj promeni uslova u crevima, nestaju bakterije koje su živele komotno u prethodnim uslovima,a javljaju se nove kojima je rad lakši u uslovima loše ishrane creva. Naravno, takve bakterije sigurno ne odgovaraju kvalitetnom načinu života. U tom slučaju može doći do dijareje, ili do još težih oblika poremećaja zdravstvenog stanja, jer se menja i kvalitet apsorbovanih supstanci iz creva.
U većini slučajeva, pas je sposoban da se sam izbori sa stresom i da nastavi dalje. Međutim, ako je mlad, već bolestan, veoma star itd. pitanje je da li odgovor organizma može biti dovoljno odlučan i snažan. Takođe, tu su i dodatne stvari koje obično ne računamo, kao što su : novo okruženje, nagla promena temperature, korišćenje zagađene vode, promena vlasnika ...
Borba bez milosti
Znamo da su za pravilan rad organizma neophodni vitamini, minerali, proteini, ugljeni hidrati i masti. Ali, da li znamo kako dolazimo do tih materija? Neophodno je da budu resorbovane iz creva. I, neophodno je, pre toga, da u njima postoji valjana flora i fauna koja će omogućiti ovaj proces. Znači, bakterije koje se nalaze u crevima pokazuju svoju suštinsku neophodnost. Ne samo da su neophodne zbog pravilne resorpcije hrane, već su prvi stub odbrane protiv patogenih sojeva bakterija koje bi se tu naselile, da im to ne brane svojim prisustvom i brojem, za nas, pozitivne bakterije.
Treba shvatiti da bakterije u našim crevima komuniciraju između sebe, adaptiraju se, mutiraju i stvaraju prave tvrđave u našem organizmu. Neke od njih nas brane, a neke napadaju, što bi rekli u špijunskim filmovima:"Ništa lično, u pitanju je posao". Sigurno je samo da se u našem organizmu svakodnevno odvijaju "krvave" borbe za koje i ne znamo, a od kojih direktno zavisi zdravlje i dužina života i nas i naših životinja. Ako obezbedimo dovoljne količine pozitivnih bakterija našim ljubimcima, manje će biti opterećeni i jetra i bubrezi kojima je zadatak da svo đubre koje se nađe u krvotoku neutralizuju i izbace napolje. Ako u crevima ima dovoljno čistača, manje smeća će stići do ovih organa i time se produžiti njihov vek.
Takođe, korišćenjem antibiotika ne samo da se smanjuje broj negativnih bakterija, što je i bio cilj lečenja, već se uništava i veliki broj pozitivnih mikroorganizama. Treba shvatiti da antibiotici nemaju selektivna svojstva. Oni ispred sebe brišu sve što je osetljivo na njihovo dejstvo. Nakon korišćenja, neophodno je duže vreme da se povrate one kulture bakterija koje treba da pomognu varenje i resorpciju hrane. Zato, treba iskoristiti prednosti istraživanja i napretka i obezbediti životinji što brže preko probiotskih preparata neophodne bakterije.
U svetu se već proizvode probiotici za svaku vrstu posebno: pse, mačke i ptice. Kod svih se koristi i soj pedioccoccus koji se koristi za sprečavanje razvoja buđi u silosima sa žitaricama. Nije neophodno svakodnevno korišćenje ovakvih preparata, ali je poželjno da se s vremena na vreme uradi bakteriološki pregled stolice i da se utvrdi u kakvom stanju se nalazi digestivni trakt našeg psa, posle čega već možemo da razmišljamo o korišćenju ovih preparata. Ali, i bez toga, nije naodmet da se ponekad ubace kako bi se osvežile već postojeće kolonije u crevima.
Izvor: O Psima S Ljubavlju
Slično, kad čitate, različite su im uloge, a opet, imaju isti cilj - da obezbede zdravu crevnu floru koja omogućava vašem psu da spreči nastajanje mnogobrojnih zdravstvenih problema vezanih za lošu resorpciju hrane ili reakciju na toksine koje stvaraju nepoželjne bakterijske vrste u crevima.
Da li ste znali da odmah po rođenju, mladunčad od majke preko mleka dobije sve neophodne odbrambene snage za borbu sa mikroorganizmima iz okruženja, jer u njegovim crevima još nije formirana mikroflora koja bi sprečavala razvoj drugih , nepoželjnih bakterija. To prvo mleko je poznato kao kolostrum i kroz njega, priroda se pobrinula da zaštiti novorođenče sisara i omogući mu da preživi dok ne obezbedi svoje zaštitne snage.
Prvo, prebiotici
U prirodi, prebiotika ima naročito u belom i crnom luku, asparagusu i jogurtu, što baš i nije neki meni za našeg četvoronošca, ali ne zaboravimo da su predatori poput pasa i njihovih srodnika svojevremeno nakon lova jeli pre svega digestivni trakt ulovljenih životinja, i na taj način, sebi obezbeđivali i neophodne bakterije. Zato im nije bio neophodan ni jogurt ni luk, ali danas, kada ne love, moramo naći način da im obezbedimo ishranu koja će im omogućiti dug i zdrav život.
Za razliku od probiotika,koji sadrže žive mikroorganizme, prebiotici su nesvarljivi ugljeni hidrati poreklom od biljaka, ili veštačke tvorevine nastale od prostih šećera kao što su, na primer fruktoza i galaktoza koji čine preparat laktulozu, koji ne samo da ubrzavaju rast pozitivnih bakterija, već smanjuju i rast ešerihije koli, koja za razliku od laktobacilusa i bifidobakterija, ne može da iskoristi prebiotike kao što je laktuloza. Trenutno se ove vrste preparata koriste u humane svrhe kod zatvora, raznih oštećenja jetre, prevencija raka debelog creva, atopije (oblik alergije o kom smo već pisali) Njihova uloga je da stimulišu razvoj "dobrih" bakterija u okviru crevne flore, kao što su Lactobacillus Acidophilus i Bifidobakterium bifidum, koje u simbiozi (zajedno) obezbeđuju zdravu i pozitivnu crevnu floru pasa.
Probiotici
Probiotici se u jednostavnijem obliku koriste već više stotina godina, kroz fermentiranje mleka, a prvi istraživač koji je i izolovao prvu bakteriju Lakctobacillus Bulgaricus, danas poznatu kao Lactobacillus delbrueckii ssp je Ilja Mečnikov (otac imunologije), koji je za svoj istraživački rad dobio i Nobelovu nagradu 1908.god. Pozitivan efekat probiotika se ogleda u : sprečavanju rasta patogenih bakterija, pozitivnom efektu na imuni sistem, oporavku crevne flore posle davanja antibiotika, proizvodnji crevnih enzima, inhibiciji virusa.
U proizvodnji hrane, probiotici danas zauzimaju veoma bitno mesto Proizvođači se prosto utrkuju koju bakteriju i u kojoj meri će upakovati u proizvod kako bi bili konkurentni na veoma probirljivom i osetljivom tržištu. Međutim, kao i kada smo razgovarali o kvalitetu gotovih hrana za pse i ovde možemo da se pozovemo na isti način razmišljanja. Bez obzira šta piše na deklaraciji proizvoda, sadržaj je veoma različit od proizvođača do proizvođača.
Stres i bolesti
Da pođemo prvo od stvari koje su za naše pse svakodnevne, a koje itekako mogu da poremete njihovo zdravstveno stanje. Svesni smo da poslednjih godina stres ostavlja posledice na naše zdravlje, ali da li smo svesni da i naši ljubimci maltene svakodnevno doživljavaju stres. Jer, stres za njih predstavlja svako menjanje rutine, manje ili više. Dakle, putovanje, promena hrane, promena sredine, bolesti, napadi drugih pasa, ili ljudi, odbijanje štenaca od sise ili linjanje. Sve to predstavlja manje ili veće poremećaje za organizam. U to vreme krvni sudovi, usled promene u kvalitetu rada srca, menjaju svoj ritam, a to se odnosi i na krvne sudove koji ishranjuju creva i koja skupljaju rastvoreni sadržaj iz creva. Usled ovog mikro poremećaja dolazi i do promena u brojnosti pojedinih tipova bakterija, jer pri svakoj promeni uslova u crevima, nestaju bakterije koje su živele komotno u prethodnim uslovima,a javljaju se nove kojima je rad lakši u uslovima loše ishrane creva. Naravno, takve bakterije sigurno ne odgovaraju kvalitetnom načinu života. U tom slučaju može doći do dijareje, ili do još težih oblika poremećaja zdravstvenog stanja, jer se menja i kvalitet apsorbovanih supstanci iz creva.
U većini slučajeva, pas je sposoban da se sam izbori sa stresom i da nastavi dalje. Međutim, ako je mlad, već bolestan, veoma star itd. pitanje je da li odgovor organizma može biti dovoljno odlučan i snažan. Takođe, tu su i dodatne stvari koje obično ne računamo, kao što su : novo okruženje, nagla promena temperature, korišćenje zagađene vode, promena vlasnika ...
Borba bez milosti
Znamo da su za pravilan rad organizma neophodni vitamini, minerali, proteini, ugljeni hidrati i masti. Ali, da li znamo kako dolazimo do tih materija? Neophodno je da budu resorbovane iz creva. I, neophodno je, pre toga, da u njima postoji valjana flora i fauna koja će omogućiti ovaj proces. Znači, bakterije koje se nalaze u crevima pokazuju svoju suštinsku neophodnost. Ne samo da su neophodne zbog pravilne resorpcije hrane, već su prvi stub odbrane protiv patogenih sojeva bakterija koje bi se tu naselile, da im to ne brane svojim prisustvom i brojem, za nas, pozitivne bakterije.
Treba shvatiti da bakterije u našim crevima komuniciraju između sebe, adaptiraju se, mutiraju i stvaraju prave tvrđave u našem organizmu. Neke od njih nas brane, a neke napadaju, što bi rekli u špijunskim filmovima:"Ništa lično, u pitanju je posao". Sigurno je samo da se u našem organizmu svakodnevno odvijaju "krvave" borbe za koje i ne znamo, a od kojih direktno zavisi zdravlje i dužina života i nas i naših životinja. Ako obezbedimo dovoljne količine pozitivnih bakterija našim ljubimcima, manje će biti opterećeni i jetra i bubrezi kojima je zadatak da svo đubre koje se nađe u krvotoku neutralizuju i izbace napolje. Ako u crevima ima dovoljno čistača, manje smeća će stići do ovih organa i time se produžiti njihov vek.
Takođe, korišćenjem antibiotika ne samo da se smanjuje broj negativnih bakterija, što je i bio cilj lečenja, već se uništava i veliki broj pozitivnih mikroorganizama. Treba shvatiti da antibiotici nemaju selektivna svojstva. Oni ispred sebe brišu sve što je osetljivo na njihovo dejstvo. Nakon korišćenja, neophodno je duže vreme da se povrate one kulture bakterija koje treba da pomognu varenje i resorpciju hrane. Zato, treba iskoristiti prednosti istraživanja i napretka i obezbediti životinji što brže preko probiotskih preparata neophodne bakterije.
U svetu se već proizvode probiotici za svaku vrstu posebno: pse, mačke i ptice. Kod svih se koristi i soj pedioccoccus koji se koristi za sprečavanje razvoja buđi u silosima sa žitaricama. Nije neophodno svakodnevno korišćenje ovakvih preparata, ali je poželjno da se s vremena na vreme uradi bakteriološki pregled stolice i da se utvrdi u kakvom stanju se nalazi digestivni trakt našeg psa, posle čega već možemo da razmišljamo o korišćenju ovih preparata. Ali, i bez toga, nije naodmet da se ponekad ubace kako bi se osvežile već postojeće kolonije u crevima.
Izvor: O Psima S Ljubavlju
