Iako je ovo vitamin o kome se dosta zna i koji je odavno veoma često korišćen u ljudskoj populaciji i odomaćen je koliko god to može jedan vitamin da bude, mi još uvek nismo svesni njegove ogromne uloge u organizmu ljudi i životinja.
U organizmu psa se proizvodi u količini za koju se pretpostavlja da je dovoljna u okviru dnevnih potreba, ali da li je to tačno?
Sinteza i konzumacija zavisi od mnogobrojnih faktora. Kod raznih deficijencija u hrani i kod mnogih bolesti je redukovana sinteza i koncentracija u krvi.
Zbog smanjenja koncentracije vitamina C u ćelijama, nivo različitih biohemijskih reakcija pada, a dolazi i do oštećenja različitih tipova ćelija. Delovanje vitamina C pokazuje svoje pozitivne efekte kod raznih zapaljenskih stanja, displazije kukova, razvoja kostiju i stresa kod pasa.
Od posebnog značaja je učinak kod skorbuta koji se kod mladih pasa karakteriše oticanjem i bolovima u zglobovima. Ovo je otkriveno jer je dokazano da u ovim slučajevima manjka vitamin C u krvi, što znači da je sinteza bila slaba.
Razna ispitivanja su dokazala da dodavanje malih količina u hrani poboljšavaju rast i podižu imuni odgovor organizma.
Dejstvo
Pokušaćemo da objasnimo i uticaj vitamina C na stres, imuni sistem, vitamin D i metabolizam u kostima, kao i značaj pri održavanju kože i dlake u ispravnom stanju.
Stres o kome govorimo je fiziološki, a ne psihološki koji mi ljudi trpimo svaki dan. U slučaju psa, obrađujemo stres koji ustvari predstavlja nespecifičan odgovor organizma na uticaje iz spoljne sredine koji od psa zahtevaju prilagođavanje, a ceo život je pun situacija koje to zahtevaju.
Energija je neophodna za ovakva podešavanja organizma. Bez obzira da li se radi o većem ili manjem izazovu, organizmu treba energija za stvaranje ovog nespecifičnog odgovora. Pod nespecifičnim se podrazumeva da će u svakom slučaju organizam slično reagovati, što znači da se uvek pokreću isti mehanizmi unutar tela da bi životinja mogla da se prilagodi. Pored ovog , za svaki poseban stres postoji i deo koji je specifičan, tako da organizam odgovara dvojako, specifično i nespecifično.S obzirom na to da je prisustvo stresa svakodnevno, treba naučiti kako se prilagoditi, a ne kako ga totalno izbeći, jer je to nemoguće.
U prvoj fazi stresa biohemijske reakcije su najbitnije. Velike količine adrenalina i sličnih hormona se oslobađaju i izazivaju potrošnju velike količine energije iz glukoze kao telesne rezerve šećera koja se čuva u jetri u obliku glikogena. Organizam se brzo postavlja u odbrambenu poziciju i u tom periodu se nastavlja sa stvaranjem glukoze iz manje korišćenih izvora, od masti i proteina.
Status otpora je važan zbog toga što traje i posle prestanka delovanja stresa, za vreme trajanja oporavka ili zamora organizma i smrti. A smrt nastaje od iscrpljenosti usled gubitka energetskih depoa ili adrenalinske iscrpljenosti.Ovo drugo nastaje jer nadbubrežna žlezda usled iscrpljenosti gubi svoje životne funkcije poput regulacije telesne temperature, krvnog pritiska, respiracije itd, a njihovim nepodržavanjem organizam ide u smrt. Hronični stres izaziva manje promene, ali u dužem vremenskom periodu.
Adaptacija na toplo vreme je jedan takav primer. Ako dođe do naglog podizanja temperature, organizam se postavlja u stanje otpora. Ukoliko sistem, u kome nadbubrežna žlezda igra glavnu ulogu, ne može u kratkom roku da se prilagodi, nego dođe do prevelikog iscrpljivanja resursa i do nemogućnosti ove žlezde da uz borbu protiv stresa prati i neophodne procese u organizmu, dolazi do smrti.Vitamin C kao dodatak stočnoj hrani kod živine, (dokazano u praksi) dodatno deluje kao štit od povećane temperature.
Potrebe mladog organizma
Iako na prvi pogled nema veze, rast i razvoj takođe predstavljaju oblik stresa, jer je organizam non stop u stanju menjanja. Sa takvim stresovima koji su bebrojni i svakodnevni, treba se izboriti tako što ćemo ih modifikovati ili upravljati njima. Jedan od najtežih koncepta fizioloških stresova je razumevanje supresije imunološkog sistema. Imune reakcije podrazumevaju potrošnju značajnih količina metaboličkih rezervi. Pored toga, alergijske reakcije mogu da izazovu dodatnu štetu i zato moraju biti potisnute. Vitamin C je pokazao da može da menja imuni odgovor, a i da može da izazove efikasniji odgovor u reprodukciji.
Tokom infekcije, unos hrane je veoma često smanjen i koncentracija glukoze u krvi opada. U takvim okolnostima smanjuje se i sinteza vitamina C u jetri sisara. U isto vreme njegova potrošnja raste, jer raste i sekrecija glukokortikosteroida. Kod životinja koje su imale različite infekcije, dokazano je u više istraživanja, utvrđen je manjak vitaminaC u krvnoj plazmi i serumu.
Kod pasa koji imaju štenećak, dodavanje velikih količina vitamina C tokom tri dana ili duže, uglavnom rezultira oporavkom, naročito ako se započne u ranoj fazi ( Leveque 1969.). Optimalne količine se kreću između 300 i 500mg dnevno. Ista istraživanja tvrde da ukoliko količina u krvnoj plazmi padne ispod 0,4mg/dl da se radi o smanjenoj sintezi. Dodavanje ove supstance se takođe preporučuje posle hirurških intervencija jer potpomaže stvaranje kolagena. Lokalno dodavanje vitamina C na mesto gde je došlo do loma kostiju stimuliše oporavak.
Parazitska invazija jetre takođe smanjuje sintezu ovog vitamina.
Zbog smanjenja sinteze usled visoke temperature i smanjenja unošenja hrane preporučuje se davanje 200-300mg kod malih životinja
Neosporan je i uticaj na razvoj i snagu kostiju preko uticaja na proizvodnju metabolita vitamina D i kalcijum-vezujuće proteine
Vitamin D3 se posle unošenja putem hrane transportuje u bubrege gde se transformiše u aktivne metabolite. Vit. C je neophodan da bi se vit.D optimalno pretvorio u svoje metabolite.
Kod krupnih rasa, displazija kukova, dugo smatrana problemom nasleđa, možda je ustvari, za kontrolu relativno lako biohemijsko stanje. Oštećenje kod ovog oboljenja izgleda da polazi od lošeg kvaliteta i male čvrstine kolagena u oštećenim ligamentima. Kod legala nemačkog ovčara za koje se zna da imaju problema sa ovom bolešću, nije se pojavilo nikakvo oštećenje, kada su kujama tokom graviditeta davane povećane količine vitamina C, kao i štencima sve dok nije sazrelo tkivo u kukovima.
Za one mlade pse koji su u potencijalnoj opasnosti od displazije, prva ili prve dve godine života su obeležene postojanjem velike količine stresa. Potrebe organizma su velike, a potrebe za velikom količinom vitamina C još veće. Labavost ligamenta kuka i promene u musculus pectineus i tetivama su dokaz slabog kvaliteta kolagena. Usled labavosti tetive i sam zglob postaje labav, što dovodi do toga da se još nezrela glava butne kosti postepeno odvaja od svog mesta na karličnoj kosti.
Nakon odvajanja glave butne kosti od acetabuluma, sledi upalni proces. Ožiljak koji se stvara na acetabulumu sprečava glavu butne kosti da se vrati na svoje mesto. To dovodi do displazije. Istovremeno, kolagen lošeg kvaliteta u pektinealnoj muskulaturi i ligamentima usporava rast i razvoj psa. Slab razvoj tetiva i mišića uz brz rast butne kosti, dodatno doprinosi daljem ošećenju acetabuluma.
U ispitivanjima koja su trajala punih pet godina i u kojima je praćeno osam legala nemačkog ovčara poreklom od roditelja sa displazijom, ili od roditelja za koje se znalo da daju štenad koja kasnije imaju ovaj problem, štenad koja su tretirana povećanim količinama vitamina C nije pokazala slične simptome. Terapija je podrazumevala visoke doze vitamina C gravidnim kujama u dnevnim dozama. Po rođenju, bebama je davano po 50-200mg preko usta.
Kada su napunili tri nedelje, dnevna doza je povećana na 500mg. Sve do četvrtog meseca života. Posle toga,doza je povećana na 1-2 gr dnevno i ostala na tome dok nisu napunili 18 meseci - 2 godine.
Koža, dlaka i vitamin
Vitamin C ima direktan uticaj na kvalitet dlake, jer bez njegovog delovanja drugi mikroelementi poput B kompleksa, vitamina E i kao i amino-kiseline, ne bi mogli da odrade svoj posao
Ukoliko u ishrani, ili u krvi nema dovoljno ovog vitamina, dolazi i do poremećaja u normalnom metabolizmu, kada su u pitanju amino kiseline sa sumporom. Pošto su amino kiseline dlačnog pokrivača sličnog sastava, u slučaju nedostatka vitamina C krzno nikad neće moći da prikaže sav svoj sjaj. Usporen rast dlake, nemogućnost odvijanja pojedinih etapa u rastu dlake, redukcija pigmentacije, neaktivacija folikula dlake i na kraju potencijalni gubitak dlake. Lizin, koji je vitalna amino kiselina za pravilan razvoj mišića, takođe zavisi od vit.C.
Takođe, bez njega je nemoguća resorpcija gvožđa iz digestivnog trakta. Utiče i na sintezu hemoglobina i na razvoj kolagena u koži. Bez njega, zarastanje rane bi bilo mnogo teže.
Zaključak
Kako je neophodan u metabolizmu kostiju, razvoju kolagena u zubima, kostima, koži i rskavici, sintezi amino kiselina, kao i poboljšanju imunog odgovora u slučaju bolesti, možemo zaključiti da priroda nije slučajno obezbedila pse time što im je omogućila da sami sintetišu ovako bitnu supstancu.
Ali, iako ga organizam proizvodi, i uvrežena je pretpostavka da u normalnim uslovima nije neophodna dopuna,postavlja se pitanje koje su to normalne situacije i da li proizvedene količine mogu da zadovolje potrebe psa. U uslovima akutnog stresa, životinje ne mogu da sintetišu vitamin C kako bi otklonile negativne efekte nastalog stresa, a u slučaju hroničnog stresa, mi i ne znamo kroz šta naš ljubimac prolazi. Dakle, nije zgorega da u se hrani nađu i malo veće količine vitamina C, jer od njegovog viška glava ne boli, a ni organizmu neće da škodi.
Izvor: O Psima S Ljubavlju
U organizmu psa se proizvodi u količini za koju se pretpostavlja da je dovoljna u okviru dnevnih potreba, ali da li je to tačno?
Sinteza i konzumacija zavisi od mnogobrojnih faktora. Kod raznih deficijencija u hrani i kod mnogih bolesti je redukovana sinteza i koncentracija u krvi.
Zbog smanjenja koncentracije vitamina C u ćelijama, nivo različitih biohemijskih reakcija pada, a dolazi i do oštećenja različitih tipova ćelija. Delovanje vitamina C pokazuje svoje pozitivne efekte kod raznih zapaljenskih stanja, displazije kukova, razvoja kostiju i stresa kod pasa.
Od posebnog značaja je učinak kod skorbuta koji se kod mladih pasa karakteriše oticanjem i bolovima u zglobovima. Ovo je otkriveno jer je dokazano da u ovim slučajevima manjka vitamin C u krvi, što znači da je sinteza bila slaba.
Razna ispitivanja su dokazala da dodavanje malih količina u hrani poboljšavaju rast i podižu imuni odgovor organizma.
Dejstvo
Pokušaćemo da objasnimo i uticaj vitamina C na stres, imuni sistem, vitamin D i metabolizam u kostima, kao i značaj pri održavanju kože i dlake u ispravnom stanju.
Stres o kome govorimo je fiziološki, a ne psihološki koji mi ljudi trpimo svaki dan. U slučaju psa, obrađujemo stres koji ustvari predstavlja nespecifičan odgovor organizma na uticaje iz spoljne sredine koji od psa zahtevaju prilagođavanje, a ceo život je pun situacija koje to zahtevaju.
Energija je neophodna za ovakva podešavanja organizma. Bez obzira da li se radi o većem ili manjem izazovu, organizmu treba energija za stvaranje ovog nespecifičnog odgovora. Pod nespecifičnim se podrazumeva da će u svakom slučaju organizam slično reagovati, što znači da se uvek pokreću isti mehanizmi unutar tela da bi životinja mogla da se prilagodi. Pored ovog , za svaki poseban stres postoji i deo koji je specifičan, tako da organizam odgovara dvojako, specifično i nespecifično.S obzirom na to da je prisustvo stresa svakodnevno, treba naučiti kako se prilagoditi, a ne kako ga totalno izbeći, jer je to nemoguće.
U prvoj fazi stresa biohemijske reakcije su najbitnije. Velike količine adrenalina i sličnih hormona se oslobađaju i izazivaju potrošnju velike količine energije iz glukoze kao telesne rezerve šećera koja se čuva u jetri u obliku glikogena. Organizam se brzo postavlja u odbrambenu poziciju i u tom periodu se nastavlja sa stvaranjem glukoze iz manje korišćenih izvora, od masti i proteina.
Status otpora je važan zbog toga što traje i posle prestanka delovanja stresa, za vreme trajanja oporavka ili zamora organizma i smrti. A smrt nastaje od iscrpljenosti usled gubitka energetskih depoa ili adrenalinske iscrpljenosti.Ovo drugo nastaje jer nadbubrežna žlezda usled iscrpljenosti gubi svoje životne funkcije poput regulacije telesne temperature, krvnog pritiska, respiracije itd, a njihovim nepodržavanjem organizam ide u smrt. Hronični stres izaziva manje promene, ali u dužem vremenskom periodu.
Adaptacija na toplo vreme je jedan takav primer. Ako dođe do naglog podizanja temperature, organizam se postavlja u stanje otpora. Ukoliko sistem, u kome nadbubrežna žlezda igra glavnu ulogu, ne može u kratkom roku da se prilagodi, nego dođe do prevelikog iscrpljivanja resursa i do nemogućnosti ove žlezde da uz borbu protiv stresa prati i neophodne procese u organizmu, dolazi do smrti.Vitamin C kao dodatak stočnoj hrani kod živine, (dokazano u praksi) dodatno deluje kao štit od povećane temperature.
Potrebe mladog organizma
Iako na prvi pogled nema veze, rast i razvoj takođe predstavljaju oblik stresa, jer je organizam non stop u stanju menjanja. Sa takvim stresovima koji su bebrojni i svakodnevni, treba se izboriti tako što ćemo ih modifikovati ili upravljati njima. Jedan od najtežih koncepta fizioloških stresova je razumevanje supresije imunološkog sistema. Imune reakcije podrazumevaju potrošnju značajnih količina metaboličkih rezervi. Pored toga, alergijske reakcije mogu da izazovu dodatnu štetu i zato moraju biti potisnute. Vitamin C je pokazao da može da menja imuni odgovor, a i da može da izazove efikasniji odgovor u reprodukciji.
Tokom infekcije, unos hrane je veoma često smanjen i koncentracija glukoze u krvi opada. U takvim okolnostima smanjuje se i sinteza vitamina C u jetri sisara. U isto vreme njegova potrošnja raste, jer raste i sekrecija glukokortikosteroida. Kod životinja koje su imale različite infekcije, dokazano je u više istraživanja, utvrđen je manjak vitaminaC u krvnoj plazmi i serumu.
Kod pasa koji imaju štenećak, dodavanje velikih količina vitamina C tokom tri dana ili duže, uglavnom rezultira oporavkom, naročito ako se započne u ranoj fazi ( Leveque 1969.). Optimalne količine se kreću između 300 i 500mg dnevno. Ista istraživanja tvrde da ukoliko količina u krvnoj plazmi padne ispod 0,4mg/dl da se radi o smanjenoj sintezi. Dodavanje ove supstance se takođe preporučuje posle hirurških intervencija jer potpomaže stvaranje kolagena. Lokalno dodavanje vitamina C na mesto gde je došlo do loma kostiju stimuliše oporavak.
Parazitska invazija jetre takođe smanjuje sintezu ovog vitamina.
Zbog smanjenja sinteze usled visoke temperature i smanjenja unošenja hrane preporučuje se davanje 200-300mg kod malih životinja
Neosporan je i uticaj na razvoj i snagu kostiju preko uticaja na proizvodnju metabolita vitamina D i kalcijum-vezujuće proteine
Vitamin D3 se posle unošenja putem hrane transportuje u bubrege gde se transformiše u aktivne metabolite. Vit. C je neophodan da bi se vit.D optimalno pretvorio u svoje metabolite.
Kod krupnih rasa, displazija kukova, dugo smatrana problemom nasleđa, možda je ustvari, za kontrolu relativno lako biohemijsko stanje. Oštećenje kod ovog oboljenja izgleda da polazi od lošeg kvaliteta i male čvrstine kolagena u oštećenim ligamentima. Kod legala nemačkog ovčara za koje se zna da imaju problema sa ovom bolešću, nije se pojavilo nikakvo oštećenje, kada su kujama tokom graviditeta davane povećane količine vitamina C, kao i štencima sve dok nije sazrelo tkivo u kukovima.
Za one mlade pse koji su u potencijalnoj opasnosti od displazije, prva ili prve dve godine života su obeležene postojanjem velike količine stresa. Potrebe organizma su velike, a potrebe za velikom količinom vitamina C još veće. Labavost ligamenta kuka i promene u musculus pectineus i tetivama su dokaz slabog kvaliteta kolagena. Usled labavosti tetive i sam zglob postaje labav, što dovodi do toga da se još nezrela glava butne kosti postepeno odvaja od svog mesta na karličnoj kosti.
Nakon odvajanja glave butne kosti od acetabuluma, sledi upalni proces. Ožiljak koji se stvara na acetabulumu sprečava glavu butne kosti da se vrati na svoje mesto. To dovodi do displazije. Istovremeno, kolagen lošeg kvaliteta u pektinealnoj muskulaturi i ligamentima usporava rast i razvoj psa. Slab razvoj tetiva i mišića uz brz rast butne kosti, dodatno doprinosi daljem ošećenju acetabuluma.
U ispitivanjima koja su trajala punih pet godina i u kojima je praćeno osam legala nemačkog ovčara poreklom od roditelja sa displazijom, ili od roditelja za koje se znalo da daju štenad koja kasnije imaju ovaj problem, štenad koja su tretirana povećanim količinama vitamina C nije pokazala slične simptome. Terapija je podrazumevala visoke doze vitamina C gravidnim kujama u dnevnim dozama. Po rođenju, bebama je davano po 50-200mg preko usta.
Kada su napunili tri nedelje, dnevna doza je povećana na 500mg. Sve do četvrtog meseca života. Posle toga,doza je povećana na 1-2 gr dnevno i ostala na tome dok nisu napunili 18 meseci - 2 godine.
Koža, dlaka i vitamin
Vitamin C ima direktan uticaj na kvalitet dlake, jer bez njegovog delovanja drugi mikroelementi poput B kompleksa, vitamina E i kao i amino-kiseline, ne bi mogli da odrade svoj posao
Ukoliko u ishrani, ili u krvi nema dovoljno ovog vitamina, dolazi i do poremećaja u normalnom metabolizmu, kada su u pitanju amino kiseline sa sumporom. Pošto su amino kiseline dlačnog pokrivača sličnog sastava, u slučaju nedostatka vitamina C krzno nikad neće moći da prikaže sav svoj sjaj. Usporen rast dlake, nemogućnost odvijanja pojedinih etapa u rastu dlake, redukcija pigmentacije, neaktivacija folikula dlake i na kraju potencijalni gubitak dlake. Lizin, koji je vitalna amino kiselina za pravilan razvoj mišića, takođe zavisi od vit.C.
Takođe, bez njega je nemoguća resorpcija gvožđa iz digestivnog trakta. Utiče i na sintezu hemoglobina i na razvoj kolagena u koži. Bez njega, zarastanje rane bi bilo mnogo teže.
Zaključak
Kako je neophodan u metabolizmu kostiju, razvoju kolagena u zubima, kostima, koži i rskavici, sintezi amino kiselina, kao i poboljšanju imunog odgovora u slučaju bolesti, možemo zaključiti da priroda nije slučajno obezbedila pse time što im je omogućila da sami sintetišu ovako bitnu supstancu.
Ali, iako ga organizam proizvodi, i uvrežena je pretpostavka da u normalnim uslovima nije neophodna dopuna,postavlja se pitanje koje su to normalne situacije i da li proizvedene količine mogu da zadovolje potrebe psa. U uslovima akutnog stresa, životinje ne mogu da sintetišu vitamin C kako bi otklonile negativne efekte nastalog stresa, a u slučaju hroničnog stresa, mi i ne znamo kroz šta naš ljubimac prolazi. Dakle, nije zgorega da u se hrani nađu i malo veće količine vitamina C, jer od njegovog viška glava ne boli, a ni organizmu neće da škodi.
Izvor: O Psima S Ljubavlju